FACTS

ZAPATISTI-- UDRUZIVANJE SOCIJALNIH GRUPA

Podignuta, stisnuta pesnica je simbol narodne moći širom sveta, ali ipak nju pravi telo koje je napeto, besno i preteće. Ono je čvrsto, zatvoreno, sa neprijateljskim gestovima, nešto što deluje strano savremenom duhu globalnog antikapitalizma. Stisnutom pesnicom ne možeš posegnuti za nepoznatim, ne možeš davati i primati poklone, ne možeš se rukovati. Ne prihvataš ništa, ne učiš ništa, možeš samo da se boriš – a ono za šta se boriš je vlast koju osvajaš putem sile. Nasuprot tome, možda najveća prednost našeg pokreta, je borba za izbegavanje preuzimanja vlasti, traženje umesto slamanja na deliće, deljenje moći između nas samih, otvaranje prostora gde svako može razviti moć da stvara, i da uništava moć koja dominira.

''Vlast truje krv i pomućuje razum'', rekao je Subcomandante Marcos tokom zapatističkog karavana koji je putovao 950 milja, od džungle do srca meksičke političke moći, centralnog Trga Zocalo u Meksiko Sitiju, proleća 2001. Iako su sedam godina ranije objavili rat meksičkoj državi, oni nisu pokušali ni da se otcepe od nje niti da je svrgnu. Umesto toga, zahtevali su dostojanstvo i autonomiju, i razvoj novih načina shvatanja revolucije. Do momenta kad su stigli na ogromni Zocalo, koji je odjekivao glasovima 200.000 pristalica koji su uzvikivali ''No estan solos!'' (Niste sami!), Zapatisti su izrasli u ogroman pokret sa pristalicama koje su na nacionalnom i internacionalnom nivou delili zaraznu ideju: da moć leži u zahtevanju dostojanstva, preuzimanju kontrole nad sopstvenim zajednicama, a ne u sedenju u vladi.

Revolucionari prošlosti bi nam rekli da je gerila sa 200.000 pristalica u poziciji da inicira pobunu, okupira parlament i preuzme vlast. Ali Zapatisti nisu tražili ništa od toga. Nenaoružani, stojeći na trošnoj drvenoj bini, leđima okrenuti zgradi Kongresa, oni su govorili smirenim, poetskim glasovima:

''Mi nismo oni koji žude da sebe učine moćnim i onda nametnu svoj pogled na svet. Nikad nećemo biti takvi...

Mi nismo oni koji naivno čekaju da pravda dođe odozgo, zato što ona doazi samo odozdo... sloboda se jedino može postići sa svima...demokratija koja podržava sve nas i za koju se borimo sve vreme...''

Želja da se pokori država održava iluziju da država počiva na suverenitetu i autonomiji. Ali u umreženom svetu globalnog kapitala, država je samo čvorić u mreži moći, utkana između banaka, berzi, korporativnih centara i multilateralnih institucija. Bilo koja Vlada koja iskorači preko crte suočava se sa kaznama u vidu ekonomskih sankcija, izliva kapitala ili vojnih intervencija.

Ipak, svet mora da se menja. To znamo i želimo sve više i hitnije dok smo svedoci destrukcije i propadanja koje nameće kapitalizam dok guta svaki kutak naših života. U očajničkoj smo potrebi za drugačijom politikom. Ali to više nije politika stisnute pesnice i udarac moći. Naša je politika ispreplitanih prstiju, politika koja se razvija kada 'ti' i 'ja' nastupamo kao 'mi', kada ljudi tapšu, topli dlanovi se dodiruju, prsti su utkani zajedno, i grade pobunu koja nas duboko povezuje, pobunu međusobnih veza koje prihvataju razlike, pobuna koja deli moć umesto da preuzima vlast.

Socioloska prica srpskog naroda ili

put bez cilja--
BEDA Srbije
U Portugalske luke su svojevremeno dnevno dolazile tone zlata i dijamanata iz Brazila i ostalih africkih i pacifickih kolonija, ali je Portugal danas jedna od najsiromasnijih zemalja u Evropi i tesko se moze pretpostaviti da je ikada bila bogata. I nije jer su njeni vladari, Zoao ovaj i Zoao onaj, sve to odmah trosili u zaglupljujuci luksuz. Za to vreme u siromasnoj Engleskoj su petljali sa parnom masinom i pamukom i ubrzo, zahvaljujuci tzv. industrijskoj revoluciji, pregazili planetu, stvarajuci Pax Britannicu, ali su osim resursima ovladali i svakojakim znanjima i vestinama, pa su izvozili ne samo tehnologiju, nego i politicke institucije, jezik i knjizevnost. To je prva nacija posle Rimljana koja je pokazala da se svetom vlada i znanjem, a da je bogatstvo nacije direktna posledica naucnotehnicke avanture ljudskog mozga. I danas, seici koji prodaju naftu jesu medju najbogatijima na svetu, ali su njihove zemlje jos uvek siromasne. Osim nafte, oni planeti mogu da ponude trbusni ples i turisticke suvenire. Ogroman novac zaradjen na nafti prestaje da bude nacionalno bogatstvo ukoliko nije ulozen u produktivno znanje i istrazivanje. Inteligencija njegovog ulaganja zavrsava na nivou Dubaija, luksuznog mesta za belosvetske skorojevice, dakle u vrlo niskom koeficijentu.
Iz prethodnog proizlazi da novac nije dovoljan da bi jedno drustvo bilo bogato. I ako ga ima, brzo ce nestati ukoliko nema znanja, kreativnosti i preduzetnickog duha. U siromasnoj zemlji kao sto je nasa, i koja je automatski politicki nestabilna, vlada se pre opredeljuje da novac ulaze u plate poslanika negoli u univerzitete, institute, razna prakticna istrazivanja i u kulturne institucije u kojima se oblikuju inteligencija i masta. Retko ko od tajkuna se odlucuje za zaduzbinarstvo, vec skrto cuva svoj brzo steceni kapital nedovoljno ga socijalizirajuci, sto donosi nevolje: budi pohlepu i poziva na otimacinu. Slaba vlast izaziva politicke rivale da je otmu. I zato je siromasno drustvo uvek bogato aferama koje ukoliko potraju poput implozije razaraju sve vrednosti i proizvode sizofreniju kao pozeljni tip drustvenopolitickog ponasanja, sto rezultira haosom u civilizacijskim polaritetima - laz postaje istina, istina laz, dobar je zao, zao dobar itd.
Ukoliko zeli da Srbiju izvede iz siromastva, vlada bi morala da stvori uslove u kojima bi se, pod jedan, stvarala obavestena i sposobna radna snaga, pod dva, ubrzano prihvatale nove tehnologije i ideje sa Zapada i pod tri, vracali u domovinu nasi ljudi koji su studirali u inostranstvu.
To je najbolji put da se Srbi civilizuju, da ljudi ozdrave od lose politike i odvoje se od lose proslosti, a ne da se pozdravlja i odobrava pustanje preko najmasovnijih televizija u terminima family time filmova eksplicitnog nasilja, s Haskog tribunala koji izgleda konkurise za Festival horor filma. BBC to nikada ne bi ucinio, stavise zabranjeno mu je, a nase televizije poput pasa vec dva-tri dana raznose taj nekrofilni materijal koji se ne bi smeo prikazivati ni u ludnici. U zapadnim drustvima to bi bila smrt televizije, ali u siromasnim njih nastavljaju da gledaju, sto znaci da je ljudsko dostojanstvo, koje je pretpostavka za bogato drustvo - na nuli.

PSIHO-analiticka TACKA GLEDISTA Srbije 2005god.

POREMECAJI LICNOSTI (PL) Brief elements
                                      granična organizacija ličnosti

Poremecaj licnosti u medicinskom smislu nije bolest, to je stanje. Ono pripada psihopatoligiji, ali je to nesto za sta tesko mozemo reci da dobro mozemo da lecimo. Moze doci do poboljsanja ali je pitanje da li je to od lecenja.
             Spontane remisije –Nepoznato do danas
               Hronične bolesti –da uz Terapiju
Poremecaj licnosti je hronicna maladaptacija, neprilagodjenost osoba sredini u kojoj zive i razvoju u interpersonalnim odnosima i disharmonicnost stavova i ponasanja. Takvi pacijenti imaju svoje patnje koje dijagnosticki pripadaju onome sto se nekada zvalo psihopatija. Najcesce je to nosilo pezorativnu notu sto nije bilo dobro. Nasa nemoc (psihijatara i psihologa) je u tome sto mi ne mozemo da im pomognemo. Kategorija psihopatija se pre svega odnosila na one osobe koje su imale antisocijalni oblik ponasanja – delikventi, lopovi, ubice, osobe na socijalnoj margini…
               DSN-4 klasifikuje ove pacijente u 3 grupe:
1. excentrici (paranoidni i shizofreni)
2. dramatici (histrionicni, narcisticni i granicni)
3. strasljivci (izbegavajuci, zavisni i anakasticni (opsesivno-kompulzivni))
            ICD-10 sve ovo samo odvaja u 10 poremecaja:
1. paranoidni
2. shizofreni
3. antisocijalni
4. emotivno nestabilni (impulsivni i granicni)
5. histrionicni
6. anakasticni (opsesivno-komulzivni)
7. izbegavajuci (anksiozni)
8. astenicni (zavisni)
9. narcisticni
10. nespecifikovani

Razlicite skole daju razlicita objasnjenja o strukturi i o snazi ja. Svajcarski psiholog Zondi govori o postojanju patoloskog trijasa a tu spada:
1. nedovoljna ego kontrola (slabo ja)
2. dominacija principa zadovoljenja nad principom realnosti
3. nepodnosenje unutrasnje tenzije
Unutrasnja tenzija je previse jaka pa to mora odmah da se izbaci napolje, nema mogucnosti za odlaganje (kao kod male dece) – “acting-out”. To moze biti agresivno ponasanje ili povlacenje – to odredjuje tip poremecaja (to je dinamika nastanka). Vreme i prostor “ne postoje” kod ovih ljudi.
Ove osobe nisu medicinski bolesne jer klinicka simptomatologija je takva i traje tokom zivota (vrlo malo oscilira). Pored dinamicke dijagnoze, postavljamo i dijagnozu analizom strukture. To je jedan entitet. Oni imaju probleme jer imju defekt u strukturi i to defekt u strukturi ja i u odbranama koje koriste.
   Poremecaj licnosti (PL) obuhvata sve. Imaju distorziju realnosti (ne potpuno poremecen odnos sa realnoscu). Nesto se u realnosti promeni jer princip zadovoljstva dominira, i oni znaju da nesto ne valja – imaju uvid (normalni deo), ali ne mogu da se kontrolisu. Nekada potpuno gube odnos sa realnoscu (to je psihoticni deo).

Sta je osnova? Sta je etologija?
Danas se smatra da je etoloski faktor nasledje. Pitanje je da li je to gen, nauceni obrazac ponasanja, metabolicki proces... Za temperament se smatra da igra odredjenu ulogu. Psihoanaliticari kazu da znacajniju ulogu igra neadekvatno roditeljstvo ili neadekvatan odnos izmedju malog deteta i onog ko ga odgaja. Zbog nekonstantnosti odnosa sa osobom, ali i sredinom – nema oslonca u roditeljima ili postoji tenzija unutar porodice (separacioni proces se nije desio) ili menja se mesto zivljenja i sredine u kojoj dete odrasta. Kod njih postoji defekt u strukturi tako da oni nisu ni dosli do konflikta, jer im je jako slab ego i nemaju dobar odnos sa realnoscu niti barijere prema idu i super-egu.
Kemberg se dosta bavio granicnim slucajevima i dao je strukturalnu analizu (borderline organization of personality) sto je prototip za PL. Slabost ega, sto je rekao i Zondi, ne moze da istrpi anksioznost niti i jednu frustraciju. Ne mogu da koriste zrele mehanizme odbrane, vec samo one nezrele (projektivna identifikacija, negacija, minimiziranje, projekcija). Takodje postoji i nesposobnost za simbolizaciju, imaju primarni odnos misljenja (konkretno misljenje). Tu tesko da ima asocijativnih tokova. Oni zive po principu “ovde i sada”. Nemaju sposobnost da obrade anksioznost, agresivnost, sexualne impulse (zato su odavde cesti zlostavljaci).
Mehanizam cepanja – ne mogu da dovedu u celinu misljenje i osecanje, i odnos sa objektom, oni se cepaju po principu zadovoljstva. Cim im roditelji nesto zabrane oni jako reaguju. Postoje problemi u porodici, na poslu, sa bracnim partnerima... Postoji nezadovoljstvo, posebno nezadovoljstvo samim sobom. Ne mogu da zadrze konstantnost objekata, pa nema ni konstantnosti situacije. Inteligencija kod njih nije poremecena. Nekada imaju cak i zavidni stepen inteligencije, ali ona nije u f-ji, pa ne mogu da simbolizuju.
Negacija –Kompletni nihilizam prema sebi ,stvarnosti I potencijalnim izlaznim rešenjima
Ideja omnipotencije – u prici se sve može rešiti, a u realnosti su svuda problemi.

                  Terapija:
Svi pokusaji medikamentozne terapije su bezuspesni. Terapija samo moze da ublazi psihoticnu simptomatologiju. Ipak, psihoterapija ili socio-terapija ima neka veca znacenja, jer tu se uce ponasanja. Ova psihoterapija je drugacija nego inace. Postoje izmene u tehnici. Pacijenti retko leze na kaucu, jer oni moraju da vide terapeuta oci u oci, ne mogu da simbolizuju (face to face). Ti pacijenti, ako uopste pocnu lecenje, lece se jako dugo – 5-6 god. pa i duze, cak i do kraja zivota. Cilj psihoterapije je da se napravi nov odnos sa objektima, da se dozivi konstantnost objekata. Uslovi moraju da budu uvek isti – isto mesto, vreme... – izuzetno je vazan setting. Zbog cepanja, minimizacije, negacije, oni dozivljavaju terapeuta kao najboljeg. Medjutim to je opasno, jer ce taj isti terapeut postati i najgori cim se i jedna stvar promeni. Ta pojava je poznata kao Ogledajuci transfer ili blizanacki transfer, stope se sa terapeutom, pa ih onda jedno vreme nema, a onda se vrate kao da se nista nije dogodilo. Interpersonalni problemi su cesti – tesko uklapanje u zivotnu i socijalnu zajednicu. Cesti su problemi sa bračnim partnerom, na poslu... Slabo ja nema sposobnost da integriše.
Najpravilnije je reći granična organizacija ličnosti.

Kulturni trend DANAS u post-komunist. zemljama

У оквиру хуманистичког погледа на свет, сматра се да је култура одвојена од политике, идеологија и економије. Међутим, у данашње време доминантан је антихуманистички поглед на свет. Ако посматрамо оно што се дешавало крајем осамдесетих година, када је социјализам почео да се разграђује и да открива своје националне и религиозне корене, ретроградни уметнички и књижевни правци постају доминантни. То значи да су уметници користили предмодернистичке форме стварања и узимали локалне теме, мотиве из Средњег века, покушавајући да премосте јаз између грађанског друштва пре Првог светског рата и постсоцијализма. У том смислу уметници учествују у реконструкцији постсоцијалистичких националних држава и већи део књижевности и уметности, који је настао током деведесетих година у источноевропским земљама, јесте на неки начин у функцији конституције националних држава. Од краја деведесетих, бивше социјалистичке земље, које су се оформиле као државе, поново актуелизују традицију високог модернизма или авангарде, интернационалног стила. На тај начин уметност прати доминантну климу одређених друштава.

JoeStubley >Tavistock psychotherapist educator

Professional Degree =Never enough.Q:Quality is ..?